Мој први час - ''Декамерон''

 

Декамерон - издање из 1492.

Данас сам држала први час у животу. Није све ишло како ваља, али сам ипак на крају задовољна собом. Предавала сам ''Декамерон'' Ђованија Бокача. Испланирала сам час тако да се ученици на почетку сете које су основне карактеристике хуманизма и ренесансе, тј. да се сете шта су слушали на претходном часу. Потом је требало говорити о уводној причи са ученицима, а затим и о структури дела. Успела сам да их укључим причом о симболици бројева. Говорили су ми шта све може да представља број 10, а шта бројеви 3 и 7. Потом смо анализирали ''Причу о соколу'', посебно се усмеравајући на лик Мона Ђоване и Федерига, и, наравно, на мотив сокола. Сматрам да сам успела у оном најважнијем - укључила сам ученике у час. Посебно је било занимљиво чути њихова објашњења одлуке Мона Ђоване да се уда за осиромашеног Федерига. Лоше сам прорачунала време, али сам, заједно са менторком, оних преосталих, ''празних'' 5, 6 минута испунила давањем домаћег задатка, тј. поделом ученика на групе и одређивањем која ће група коју причу да анализира за домаћи задатак.

Ромео и Јулија - Вилијем Шекспир

Милица Милојковић - мој први час

            Читајући блогове својих колега, приметила сам да су мање – више сви имали трему приликом извођења наставе. Ја, Милица Милојковић 1347, нисам била изузетак :) Када нам је наша драга менторка Ивана предложила теме за наше часове, ја сам ишла линијом мањег отпора и одабрала тему за коју сам сматрала да ће се ученицима допасти. У питању је највећа љубав у светској књижевности, љубав између Ромеа и Јулије. Да ли сам направила прави избор ? Испоставило се да нисам :)

( Морам рећи и то да наша менторка ни на који начин није утицала на организацију наших часова, ни саветима, ни упућивањем на грешке пошто је прочитала наше припреме, ни „словца“ од ње :)Учинило ми се да је то мало сурово, али на крају крајева, сви успеси и неуспеси тог часа били су лично моји, што је можда и добро. Менторка каже да је добро „бацити почетника у ватру“, ја мислим да није, али ко мене пита :)

Дакле, вратимо се мом часу. Био је одржан у I/2. То је одељење које смо најбоље упознале, јер смо највећи део времена проводиле са њима. Они су заиста сјајни млади људи, и као такви, имају свој критички став према појавама. Ту се јавио један малецни проблем по мене и мој час. Прво, доста њих није прочитало дело (то и не би био толики проблем, јер сам ја припремила одломке), али њима се та велика и трагична љубав није допала :) Кажу, превише наивно...( можда бих се сложила са децом, можда, или сигурно, али за мој час би било боље да смо сви величали ту љубав...) „ Ох, Ромео, зашто си Ромео?...“     Па како деци ти стихови ништа не значе ?! Шта да се ради, долазе нове генерације које су мало практичније од нас кад смо били у тим годинама:) И тако, уместо да говоримо како је то дело сјајно, ми смо говорили како ништа не ваља, збогом припремо, збогом све :)Наравно, успели смо мало и анализе да се дотакнемо, композиције дела, јер на сву срећу, постојале су две дивне ученице којима се дело допало :)      

  

 

Слике које сам показивала, оставила сам им да направе пано. Ако ништа друго, сложили су се сви да су слике прелепе, та Верона, и тај балкон, и то двоје људи на балкону. А сад, да ли је Ромеова љубав наивна или није, размишљајте о томе, ја се јесам запитала, морам признати :)

Предложила сам им да погледају фантастичан балет Игора Прокофиева "Ромео и Јулија". Желела сам да им ја то пустим на часу, бар неке делове, али у том тренутку то није било изводљиво из техничких разлога. Такође, желела сам да им предложим и да погледају најновију верзију филма, са прелепим глумцима, али сам од тога одустала :)

            После часа уследио је разговор са менторком, који је поприлично потрајао. Хвала јој за све похвале и сугестије. Ја сам била срећна и усхићена после часа, без обзира на проблеме који су ме задесили :)